Setala je planinom, sama, Magic, i osluskivala je zvukove prirode, kad je cula neko suskanje u grmlju
"Ko je tamo??"upitala je, ali niko nije odgovarao. Vec se spremala da napadne, pazljivo je prilazila, pokusavala je da po mirisu prepozna ko je, ali nije uspjela. Vec je pocinjala da rezi, kada je iz grmlja izletila divlja svinja, bijesna, ali kao da je bjezala od neceg, no pokusala je da napadne Magic "Ne, sta ti je?" Bjezala je, i skakala po drvecu, kada se dosjetila da navede divlju svinju da udari u drvo. "Hajde, dodi" rekla je. Svinja se svom snagom zatrcala, i udarila je u drvo. "Super" iako svinja jos nije bila mrtva Magic ju je usmrtila. "Super, vecera" rekla je. Vecinu je pojela na mjestu, ali je odlucila malo prileci, a kasnije ce odnijeti ostatak mesa u jazbinu.

Legla je i gledala nebo. "Ah, zvijezde su tako sjajne veceras"- u tom je i zaspala

Beta je lutala po planini kad je odjedanput spazila Magic kako leži na zemlji oblivena krvlju. ˝Magic. Magic! O ne!˝ vikala je Beta jureći prema Magic. ˝Zar i ona? O Bože, nemoj . . . ˝ Počela je njuškom gurati Magicinu glavu ˝Daj, probudi se˝ tiho je šaptala ˝Molim te . . .˝

"Ne...Sta....Ko...??? Ah to si ti!" ustala je polako, ali ipak oblivena krvlju. Vidjela je uplasenu Betu, i cula ju je"Ma Beta smiri se. Vidis zdrava sam i ziva, i citava naravno. To je krv od divlje svinje. Pokusala me napasti, ali nije uspjela. Ubila sam ju. Ipak smo mi pametniji od njih. Ako zelis uzmi i ti malo." nakon sto ju je ponudila, ponovo je pogledala u nebo "Ah, zvijezde bas sjaje nocas. Zar ne??" ponovo je pogledala u uplasenu Betu. "Beta smiri se. Ne brini za lovce. Oni ne idu na planinu ili duboko u sumu. Radi toga sam ja sebi napravila jazbinu u najdubljem i najmracnijem dijelu sume. Za mene se nemoras brinuti bas puno. Zivim sama dugo vremena, lovci me skoro nikad nisu ni opazili" pokusavala ju je umiriti...

˝Tako sam se uplašila˝ govorila je izbezumljeno Beta ˝Mi - mislila sam da su te . . . ˝ bila je sva uplašena i izvan sebe. ˝Hvala za ponudu, ali već sam jela˝ rekla je Beta već malo smirenijim glasom. ˝Mislila sam ovdje prenoćiti. Znaš ono, pod vedrim nebom jer mi je već dosta u onoj mojoj špilji. Hoćeš li mi se pridružiti?˝upita Beta Magic.

"Moze. Ionako mi je dosadno samoj u mojoj jazbini. Moze meni nesmeta" dovukla je malo vise trave i legla. "Ako zelis mozemo pricati dok ne zaspimo" i legla je....

"zdravo ljudi(tj. psi i vukovi)! baš je ljepo ovdje.... mogu vam se pridružiti?" reče katy i legne pored bete i magic.

˝Može, zašto ne?˝reče Beta ˝Smjesti se˝

"Evo i mene"-reče Ramona
"smijem li vam se i ja pridružiti?"-prošapće ona

˝Što više to bolje˝ kaže Beta ˝Sad smo svi na okupu˝

"Da,super,samo sam malo gladna.....ima li što za jesti..???"

˝Imaš ostatke vepra kojeg je Magic ulovila˝ reče Beta već malo pospano ˝Posluži se˝ te zjevne.

Beta zijevne još jedanput, dvaput i jednostavno zaspi.

"Mmmm...ovo je jako ukusno"-reče Ramona pospano.Pala je noć.Svi su zaspali,no vrebala je opasnost.Ramona kroz san načuje neku buku,te probudi Magic da provjere što se zbiva.

"Ima,naravno,što nas je više sigurnije je!"